Владари Новгородске кнежевине
(862-882)
Велики кнежеви Кијева
(882-1169)
Велики кнежеви Владимира
(1169-1272)
Велики кнежеви Москве
(1272-1547)
Цареви Русије
(1547-1721)
Императори Сверуски
(1721-1917)
Лидери Совјетске државе
(1917-1991)
Председници Русије
(1917-1991)
Иван IV Грозни
Симеон Бекбулатович
Фјодор І Звонар
Борис Годунов
Ирина Фјодоровна Годунова
Фјодор ІІ Борисович
Лажни Димитрије
Василиј IV
Владислав IV Васа
Дмитриј Пожарски и Кузма Мињин
Михаил Фјодорович
Алексеј І Михајлович
Фјодор ІІІ Алексејевич
Софија Алексејевна
Иван V Алексејевич
Петар Велики
Фјодор І Звонар
(1584. - 1598.)
Фјодор І Звонар
Година рођења:
31. мај 1557.
Година смрти:
07. јануар 1598.
Владавина:
1584. - 1598.
Династија:
Рјуриковичи;
Отац:
Иван IV Грозни
Брак:
Ирина Годунова;
Наследник:
Ирина Фјодоровна;
Потомство: Феодосија;
Симеон Бекбулатович или Сајин Булат († 5. јануар 1616, Симонов манастир) је био кан („кнез” или „царевић”) Касимског каната, вазалног каната Велике Московске кнежевине (1567—1573), велики кнез Русије (1574—1576) и цар Земштине (1565—1572).
Симеон се у историји први пут појавио 1565. године, када је руски цар Иван Грозни добио право да одвоји за себе известан део државе, људи, земаља, кућа (у Москви и у другим градовима) и прихода, као свој посебни двор или Опричнину. Тада је Сајин Булат, који мало пре тога крстио и добио име Симеон Бекбулатович, проглашен за номинелног цара руских земаља које нису биле под Опричнином, тој. проглашен је за цара Земштине.
Међутим, Татари су искористили Иванов Ливонски рат са Пољацима и 1571. дошли под саму Москву и спалили њена предграђа; том је приликом изгорео и опрични двор, московско средиште Опричнине. Следеће године Опричнина је формално укинута, те су многа имања враћена претходним господарима, али је ипак главни социјално-политички резултат Опричнине остао, као што је у ствари задржана и сама установа под именом Двора. Формално укидање Опричнине ваљда је било везано са кандидатуром Грозног на пољски престо, упражњен смрћу Сигисмунда ІІ Августа, последњег Јагелонца.
Укинувши Опричнину Иван је укинуо и Земштину, те Симеон Бекбулатович више није био номинални цар.
Фјодор І Иванович (Фјодор Звонар; рус. Фёдор І Иванович; Москва, 31. мај 1557 — Москва, 7. јануар 1598), цар Русије и велики московски кнез од 18. марта 1584. године. Отац Фјодора І био је цар Иван IV Грозни. Фјодор је био његов трећи син, и како је био ментално ограничен, никада се није веровало да би он могао бити владар. Као награда Борису Годунову Фјодор је постао муж његове сестре Ирине Фјодоровне Годунове 1580. Међутим, смрт престолонаследника Ивана 1581. учинила је Фјодора првим у линији наслеђивања. Смрћу Ивана Грозног 1584. Фјодор постаје цар, али у његово име државне послове обавља Борис Годунов. Фјодор за то време путује Русијом где посећује цркве и манастире у којима звони звонима. Неочекивано, Фјодор је добио кћи Феодосију 1592. која је умрла две године доцније. Њена смрт га тешко погађа. Цар Фјодор І умире 7. јануара 1598. Пошто му је брат Димитрије погинуо несрећним случајем (или убијен) 1591, није више било законских наследника Ивана Грозног. Земаљски сабор је за новог цара одредило Бориса Годунова, шурака преминулог цара Фјодора.
Извор: www.wikipedia.com